Procenjuje se da odrasla osoba prosečnog životnog veka u spavanju  provede više od trećine života u procesu koji ne uključuje jelo, piće niti bilo koju drugu aktivnost. Uravnoteženo, kontinuirano spavanje je jedna od važnijih životinih funkcija a tri najvažnija razloga za to su obnavljanje, čuvanje memorije i funkcionisanje mozga. Nedostatak sna dovodi do ometanja ovih fukcija, što može imati štetne posledice po zdravlje osobe uključujući višak kilograma, nervozu, depresiju, srčane bolesti (srčani udar), povišen krvni pritisak, a u najtežim slučajevima čak i smrtni ishod.

Problem i stres

Stresan način života, opterećenost porodičnim, poslovnim, finansijskim ili drugim ličnim problemom, mogu biti značajna kočnica za proces uspavljivanja i spavanja.  Takođe, razlog za to bi mogao da bude i neki fizički problem vezan za određenu bolest ili korišćenje lekova (antidepresivi, lekovi za krvni pritisak).

Najčešći simptomi nesanice

Pojedina istraživanja  pokazuju da skoro 30 odsto odrasle populacije ima problem sa nekim oblikom nesanice.

Ukoliko:

• ne možete dugo da zaspite
• često se budite usred noći
• teško se ponovo uspavljujete
• Osećate psihofizički umor preko dana, promene raspoloženja ili imate probleme sa koncentracijom i pamćenjem

… najverovatnije imate problem sa nesanicom.

Prolazna nesanica

Prolazna (kratkotrajna) nesanica je stanje u kome neki od navedenih problema sa spavanjem traju kraće od tri meseca.

U ovom slučaju, simptomi se postepeno poboljšavaju i uglavnom su posledica nekog stresnog životnog događaja (smrti ili gubitak voljene osobe, razvod, ostanak bez posla).

Promena nekih životinih rutina (selidba, česta putovanja) ili neka od bolesti  su takođe mogući uzroci. Simptomi će se obično poboljšati kada se problem reši, ali i kratkotrajna nesanica se može razviti u trajnije stanje.

Ovo su simptomi hronične nesanice

Hronična nesanica znači da imate simptome  tri ili više puta nedeljno u trajanju od najmanje tri meseca. Ova vrsta poremećaja, kada postane hronična, predstavlja veliki problem i ozbiljno remeti svakodnevni život. Budući da može da traje mesecima, preporučuje se konsultacija sa stručnim licem. Ono će, na osnovu lične anamneze i razloga nesanice, odrediti najbolji način za rešavanje problema a moguće je da će zatražiti i još neke dodatne analize.

Jedna od stvari koje mogu da pomognu a koje lekar može da vam sugeriše je vođenje dnevnika spavanja. U njemu ćete beležiti svoje  navike ali i važne informacije poput toga kada obično idete na spavanje, koliko traje process uspavljivanja, koliko traju pauze nakon prekida sna i slično.

Anksioznost i depresija mogu biti razlozi nesanice  Foto: Shutterstock

Još neki od mogućih krivaca za pojavu nesanice

Oba tipa nesanice mogu imati i deca i odrasli a istraživanja govore da je ova pojava češća kod žena nego kod muškaraca.

Osobe sa anksioznošću ili depresijom podložnije su pojavi nesanice a mogu da je uslove još neka zdravstvena stanja: dijabetes, rak, astma,  gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), prekomerna aktivnost štitaste žlezde, prisustvo Alchajmera. Isto važi i za poremećaje poput hrkanja, apneje (kratkotrajni prekidi ili pauze i disanju) ili sindroma nemirnih nogu (RLS).

Unošenje alkohola, nikotina ili kofeina može biti krivac za lošiji san kao i prekomerno unošenje hrane ili noćno grickanje.

Upotreba računara, pametnih telefona i drugih digitalnih uređaja pre spavanja može poremetiti redovne cikluse spavanja, kao i noćni rad ili okruženje koje vas iz bilo kog razloga čini uznemirenim.