TREBAĆEŠ MI U STAROSTI

TREBAĆEŠ MI U STAROSTI

Trebaćeš mi u starosti, kad budem gunđao,

jer ne znam gde su mi naočare,

da kažeš: *Eto ti ih na nosu, bleso matora.

Tako bi ti i srce još uvek tražio,

da nije bilo mene

da kažem da je na svom mestu… *

Trebaćeš mi u starosti,

da te se sa radošću sećamo,

umesto da te se sećam sa tugom.

Trebaćeš mi u starosti, da te opomenem

kad kažeš: *Eh, kad se setim kakva sam bila*,

da ne smeš tako govoriti u mom prisustvu,

jer si mi lepša no ikada.

Trebaćeš mi u starosti, da joj se rugamo

kada nas pita gde nam je bila mladost.

Trebaćeš mi u starosti, kad izlapim,

da kažeš: *Bolje mozak, nego srce… *

Trebaćeš mi u starosti,

da ne dopustiš da ostarimo.

Trebaćeš mi u starosti, da kažeš:

*A rekao si da me ne možeš voleti jače… *

Trebaćeš mi u starosti, da me grdiš

što tvrdim da doktori nemaju pojma

i ne pijem lekove,

jer si ti najbolji lek za moje srce.

Trebaćeš mi u starosti,

da me izbaciš iz kuhinje, kad praviš kolače:

*Strpi se, gori si od deteta… *

Trebaćeš mi u starosti,

kao što mi trebaš sada, ali mnogo više.

Trebaćeš mi u starosti, da me pitaš:

*Nije ti valjda opet do toga?*

a ja da kažem: *Meni je uvek do tebe… *

Trebaćeš mi u starosti, da kažeš: *Izvini što sam vikala… *

a ja da te tešim: *Nisam te ni shvatio ozbiljno*,

Trebaćeš mi u starosti, kad me zoveš deda,

da kažem: *Reci, pile moje malo, pirgavo… *

Trebaćeš mi u starosti,

da te volim

i kada me starost napusti……………………….. ♠️

Goran Tadić. 📚❤️🌍